Тема 2 Историја еко дизајна
Еко дизајн се појављује 1980-их, када су два главна еколошка проблема постала очигледна: недостатак природних ресурса и загађење. Као потенцијално решење идентификована су два поља деловања: производни процеси и производи, а рођена су и два пословно оријентисана концепта: чистија производња и екодизајн.
Затим, 1992. године, када Друштво индустријских дизајнера Америке (енгл. IDSA – Industrial Designers Society of America) објављује каталог од 12 чињеница о еколошком дизајну.
| 12 чињеница о еколошком дизајну (– за производ) | |
|---|---|
|
1. Учинити га издржљивим.
|
7. Олакшати одвајање компоненти које се могу рециклирати од оних које се не могу рециклирати.
|
|
2. Учинити га лаким за поправку.
|
8. Елиминисати токсичне/проблематичне компоненте или их учинити лаким за замену или уклањање пре одлагања.
|
|
3. Дизајнирати га тако да се може прерадити/поново произвести.
|
9. Учинити га ефикаснијим у погледу енергије/ресурса.
|
|
4. Дизајнирати га тако да се може поново користити.
|
10. Користити дизајн за едукацију о животној средини.
|
|
5. Користити рециклиране материјале.
|
11. Радити на дизајнирању производа који изазивају смањење извора (тј. производа који елиминишу потребу за накнадним отпадом).
|
|
6. Користити материјале који се обично могу рециклирати.
|
12. Прилагодити дизајн како би се смањило паковање.
|
У исто време, 1992. године успостављена је Европска еколошка ознака – добровољна шема – да подстакне предузећа да пласирају производе и услуге који су пријатељскији према животној средини, а награђени производи и услуге носе лого – Еколошка ознака ЕУ (енгл. EU Ecolabel). Годину дана касније, 1993. године, одржано је прво међународно такмичење у екодизајну у Аустрији.
2001. и 2003. године успостављена је интегрисана политика производа (ИПП) зеленом и белом књигом, која је основа за акциони план политике одрживе потрошње и производње (Европска комисија 2008) и као део ове политике амандман на Директиву о еколошком дизајну (Европска комисија 2005, 2009).
Како традиционалне технике дизајна имају за циљ краткорочно задовољство купаца, приступ еко дизајну гледа даље, изван животног циклуса производа/услуге. Еко дизајн како је дефинисано у ИСО 14062 (2002.) је приступ дизајну који има за циљ смањење утицаја производа и услуга на животну средину током целог животног циклуса, уз обезбеђивање сличних или побољшаних услуга за крајњег корисника. И даље је идеја испуњавање захтева потрошача, али на одрживији начин6).
Један од главних корака у активностима еко дизајна је процена животне средине како би се проценили постојећи утицаји производа или услуге на животну средину, док је унапређење животне средине усмерено на потрагу за еколошки прихватљивим решењима.
Погледајте видео у наставку о одговорној производњи Патагоније:
ВРЕМЕ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
Након што погледате видео о одговорној производњи Патагоније, покушајте да одговорите на следећа питања:
🡪 Да ли бисте били спремни да платите више за одговорно произведен производ? Зашто да, зашто не?
🡪 Да ли сте знали да Патагонија има самонаметнуту земаљску таксу, 1% за Планету, пружајући подршку еколошким непрофитним организацијама које раде на очувању ваздуха, земље и воде широм света?