Економски недостаци
Поред штете коју линеарна економија наноси пружању услуга екосистема, линеарни економски модел угрожава и набавку материјала. Неизвесност узрокују флуктуирајуће цене сировина, оскудница материјала, геополитичка зависност од различитих материјала и све већа потражња. У циркуларној економији ови проблеми се решавају.
Ризици су:
Од 2006. године ниво и флуктуација цена сировина су значајно порасли. Ово не само да ствара проблеме копачима и купцима сировина, већ и веће ризике на тржишту и заузврат, обесхрабрује улагања у вађење и прераду материјала, што може водити ка томе да цене сировина наставе да расту током времена. Поред тога, флуктуације цена спречавају компаније да праве прогнозе цена, што чини да имају слабију конкурентску позицију од компанија које су мање зависне од материјала (Circle Economy, 2018a).
Још један недостатак садашњег линеарног економског система је то што се много производи од оскудних материјала. Бројне индустрије за своје производне процесе интензивно користе критичне материјале као што су индијум и хром који су доступни само у веома ограниченој мери. Конкретно, ове сировине користе метална индустрија, индустрија рачунара и електронике, индустрија електричне опреме, аутомобилска индустрија и индустрија возила, а у Холандији на пример ови сектори чине значајан проценат привреде (CBS, 2019).
Као резултат повећања трговине, геополитичка међусобна повезаност производа је све јача. На пример: земље са недостатком воде, а вишком нафте тргују нафтом за куповину жита. Последично, ове сировине су, такорећи, повезане једна са другом. Поред тога, процес производње многих добара зависи од воде и енергената. Услед ове међузависности, недостатак једне сировине ће имати широко распрострањен ефекат на цене и доступност многих других добара (Европска комисија, 2020).
Поред понуде сировина које су ионако ограничено доступне, предвиђа се и значајан пораст тражње за материјалима. Процене су да ће се као резултат раста становништва и благостања, број потрошача средње класе (са већом потражњом за материјалном потрошњом) повећати за три милијарде до 2030. Поред тога, животни век производа се драматично смањио последњих година. Ово је једна од покретачких снага све веће потрошње материјала у западном свету. Животни век производа се и даље смањује, јер постоји процес позитивне повратне информације: потрошачи желе нове производе брже и стога краће користе своје „старе“ производе. То заузврат значи да је у животном циклусу производа потребно мање квалитета, што заузврат доводи до тога да потрошачи желе нове производе још брже (Circle Economy, 2018a).